Njeno veličanstvo – Pizza

pizza

 

pizza

Vole je Italijani, Kinezi, Amerikanci, Srbi…čak je i omiljena hrana Nindža kornjača. Otkrivamo vam tajne najstarijeg oblika brze hrane- PICE!

Nekada hrana siromašnih, danas jedna od omiljenih slanih poslastica u celom svetu. Kaprićoza, Margarita, Napolitana, Četiri godišnja doba…u svakoj zemlji asocijacija su na picu.

Ukoliko idete u Italiju, podrazumeva se da ćete probati „njihovu“ picu. Opšte je prihvaćeno da je pica poreklom iz ove evropske zemlje, međutim njeni koreni su na Istoku. Neki dokazi ukazuju da je najpoznatije svetsko jelo nastalo u Koreji, sa čime se Italijani naravno nikada ne bi složili. Ipak, originalna pica kakvu danas poznajemo nastala je u Napulju.

Da zauzima posebno mesto u stomacima širom sveta dokazuje i to da se 9. januara obeležava Međunarodni dan pice. Osim jedinstvenog ukusa, njenoj popularnosti sigurno je doprinelo i to što se pravi od jeftinih i lako dostupnih sastojaka. To je razumljivo, s obzirom da je prvobitno bila jelo siromašnih italijanskih seljaka, koji su je pravili tako da testo bude što deblje kako ne bi ostali gladni. Od sastojaka su koristili ono što su imali u svojim domaćinstvima-  brašno, sir, začine…  Paradajz počinju da stavljaju na testo tek posle otkrića Amerike, odakle im i dolazi ovo crveno povrće. Zahvaljujući italijanskim emigrantima, pica dospeva na Novi kontinent, a  prva tamošnja picerija otvorena je 1905. godine u Njujorku.

Lako se priprema, još lakše jede!

U prirodi, za stolom, na poslu…pica se uklapa u sve sitacije. Osnova je od testa kružnog oblika, a bazu fila čine maslinonvo ulje, paradajz i sir. Mnogi verovatno ne znaju, ali većina sastojaka se stavlja nakon pečenja, kako ne bi izgubili formu i ukus. Pršutu stavljajte posle, šunku po žeji, a ukoliko volite da stavite jaje, bolje ga prvo ispecite „na oko“ u tiganju.

Najveća razlika u pripremi pice, uviđa se između Amerikanaca i Italijana. Razlikuju se debljina i vrsta testa (američke su deblje i sadrže i prašak za pecivo i neke hemijske supstance koje Italijani ne koriste), vrsta paradajza, a imaju i drugačija polazišta po pitanju ostalih sastojaka.

4 osnove za bezbroj kombinacija:

Margheritta – „kraljica pica“, nastala je pre više od sto godina. Ako je verovati legendi, italijanska kraljica Margarita, prilikom posete Napulju 1879. godine, poželela je da proba njihov specijalitet- picu. U njenu čast, tadašnji najbolji pica- majstor napravio ju je u bojama italijanske zastave: zelena boja-origano, bela-mocarela i crvena-rajčica. Picu je, naravno, nazvao po kraljici.

Napoletana – od kako je, pre tri godine,  evropska komisija usvojila deklaraciju u kojoj je opisan, sastav, boja, bazne materije, karakteristike brašna, priprema testa, sir, način začinjavanja, način pečenja,obaveza da se peče na vatri od drva i trenutna konzumacija čim izađe iz pećnice- Napolitana nosi titulu „tradicionalnog specijaliteta“. Sastojci: paradajz, luk, ulje, origano.

Marinara(Mornarska) – veruje se da je ovo najstarija pica koja, bez obzira na ime, ne sadrži plodove mora. Naziv je dobila jer se za njenu pripremu koriste jednostavni sastojci, koje su mornari mogli poneti na svoja duga putovanja: paradajz, ulje, origano, beli luk.

Quattro stagioni (Četiri godišnja doba) – nadev je podeljen ne četiri dela koji svojim sastojcima asociraju na po jedno godišnje doba.  Pored sastojaka koji idu u prethodne tri, na ovu picu dodaju se još i artičoka, šunka, pršuta i jaja na oko.

Comments are closed.